Organizovanje nagradne igre se pokazao kao jedan od najboljih vidova promocije, tokom kojih kompanije imaju velike prihode, uprkos podeljenim vrednim nagradama.
Kada se pomenu nagradne igre, većini prvo napamet padne „to je namešteno“, međutim, istina je skroz suprotna. Kompanijama koje organizuju ove igre, nudeći vredne nagrade poput automobila, čak i stanova, nije bitno ko će biti dobitnik, već koliko će ljudi privući i koliko će prodati proizvoda. U svetu ekonomije i marketinga nagradne igre su jedan od najboljih vidova promocije. Organizovane su taktički, s ciljem da se poveća prodaja, a koriste ih kako veliki brendovi, tako i male firme.

– Preduzeća na svaki mogući način pokušavaju da stimulišu svoju tražnju. U nagradnim igrama se na kupce deluje emocionalno, dajući im nadu da će imati nadrealan dobitak. Iako su nekada vredne nagrade u pitanju, kompanije u stvari ne daju nikakve poklone. Sve je to kupljeno delom novca koji je zarađen u toj kampanji – objašnjava Nikola Gluhović, profesor ekonomije na Univerzitetu Istočno Sarajevo.

Dodaje da kompanije tačno odrede vremenski period koliko će trajati nagradna igra, izračunaju koje je vreme pogodno za koji proizvod, pa tek onda planiraju koja će se nagrada dodeljivati.
S obzirom na to da su standardi niski, BiH se pokazala kao pogodno tlo za ovakav vid marketinga, jer se hiljade ljudi nada bilo kakvom dobitku.

Oglasi

Primera radi, kompanija koja prodaje sladoled organizuje nagradnu igru u kojoj treba sakupiti deset omota sa crtežima, kako bi se sklopila slika. Glavna nagrada je stan vredan 100.000 KM, a na adresu kompanije stigne skoro 200.000 koverata. Ako uzmemo u obzir da sladoled košta jednu marku, te da ih je u svakoj koverti bilo deset, znači da je ova kompanija tokom nagrade igre zaradila najmanje 2 miliona KM i da je novac izdvojen za glavnu nagradu „prava sitnica“.
– Kupci veruju da će ostvariti veliku korist, koja se svakako neće ostvariti dok kompanija ne ostvari svoju. Suština je da se emocionalno deluje na ljude da više kupuju i vode se logikom „vidi, u toku je nagrada igra, možda baš ja mogu dobiti“ – dodaje Gluhović.

Nagrade igre su u poslednje vreme postale masovne, a osim navedenog, na preduzaća koja ih organizuje utiče i konkurencija, pa konkurenti jedni druge teraju da prate trendove.
Tako konkurencija na to tera i velike brendove poput Koka-kole, za koje se ponekada smatra da im ovaka vid promocije ne treba.

– Logika nameće da nešto što je brendirano i što ima kultni status simbola, nema potrebu da se reklamira i promoviše. Međutim, uvek dođe do sezonskih varijacija i onda marketing menadžeri nastoje da isprovociraju tražnju. Tada nagradnim igrama nastoje delovati na potrošače i to rade firme u svim sektorima – objašnjava Gluhovac.

Zbog svega ovog nagradne igre postaju sve masovnije. Često liče na šou programe, medijski ispraćene, a kupci vođeni parolom „što je džaba i Bogu je drago“ sakupljaju kupone, omote, račune čak i kada su u pitanju manje vredne nagrade popu majica, kačketa ili paketa određenih proizvoda.

Prikupljanje lajkova i pratilaca

Nagradne igre se sve češće organizuju i virtuelnim putem, najviše na društvenim mrežama. Ovde nije u pitanju direktna zarada, već prikupljanje lajkova i simpatizera na zvaničnim stranicama.

– Organizovanje poklon akcija ustaljena je praksa mnogih, koji na taj način jeftino dobijaju lajkove ili pratioce. Tu se u zamenu za poklon, od korisnika se očekuje da lajkuju stranicu, podele objavu i slično – objašnjava menadžer društvenih mreža Aleksej Đurđević, te dodaje da ovo često dovodi do paradoksa, jer u 90 odsto slučajeva korisnici lajkuju objave samo da dobiju nešto besplatno i nakon toga interakcija nestaje.

Izvor: http://www.blic.rs


NAJNOVIJE NAGRADNE IGRE SU ISPOD OGLASA